О књизи: 2019 / Замислите да лежите на зеленом пољу младих изданака и гледате у кумулусе који су се накупили над шумом. Одједном вам долази способност да видите поље какво јесте без скривених тајни, као што га виде вештице. Затвараш очи и дижеш се у ваздух, окрећеш се и гледаш доле, гледајући себе одозго, како безбрижно лежиш на трави. Прво погледаш у поље и истог секунда видиш сваку травку, сваки комад земље посебно. Испод сваког камена, крај сваког корена, живот врви, вама не баш пријатан, од микроскопских створења до мрава, од стонога до разних врста буба и паукова. Мало дубље су змије, безброј ларви мува и других инсеката. Ово поље је засићено животом, као што је влажни сунђер засићен водом. Овај простор делите са милијарду врста других становника за које не желите да знате. Пошто сте пажљиво испитали поље, сада гледате на себе истом магичном визијом, а такође видите бескрајну разноликост различитог живота унутар свог тела и на његовој површини. Од бактерија и микроба до микроскопских паразита. Они живе своје животе чак ни без консултација или тражења ваше дозволе. И ти знаш за то, али радије не знаш. Тако су људи, импресионирани обиљем детаља нашег света, који су у стању да виде другачије, уз помоћ магије, одлучили да све забораве и не виде. Вештице су постале ретке, магична визија је постала тајна, не зато што је то нешто што човек није знао. Магија је оно чега је човек одбијао да се сети...Кати Бејаз